Blog 42. Zašto je samoobrazovanje bitno?

Bezbroj puta do sada sam čuo kako su svi konkursi za posao namešteni i kako posao možeš da dobiješ samo ako imaš vezu ili prethodno radno iskustvo. „A kako da steknem iskustvo kad niko neće da me primi…“ i tako, zarobljeni unutar začaranog kruga, mnogi sede i kukaju ne preduzimajući ništa.

U prethodnom pasusu sam naglasio reč „dobiješ“ (posao)! Posao se ne dobija! On sigurno neće pasti s neba ili slučajno naleteti na vas. Morate da ga zaslužite!

Naravno da ni jedan poslodavac nije lud da svoj biznis poveri u ruke nekoj neznalici koja će ga odvesti u sunovrat, makar to bio i najprostiji posao za koji „iskustvo“ naizgled i nije potrebno. Dakako, potrebno je! Ako mislite da iskustvo nije potrebno npr. prodavcu, varate se. Poslodavac nije naivan da vam dozvoli da mu neznanjem rasterate trudom stečene mušterije. Isto važi za sve ostale poslove i poslodavce.

Čime onda kompenzovati iskustvo?!

Ukoliko obrazovanje (formalno) nije sporno, jeste sporno neformalno i informalno obrazovanje (samoobrazovanje) kojeg ljudi uglavnom nemaju niti uviđaju njegov značaj.

Svima su već odavno poznate sve mane i nedostaci sistema formalnog obrazovanja. Ko je još postao stručnjak završivši školu, koju god (osim na papiru)?!

Istina, stručnjak se postaje iskustvom ali to iskustvo ne mora, nužno, da vam obezbedi neko drugi. Potrudite se sami.

Na raspolaganju su vam još neformalno i informalno obrazovanje:

Neformalno obrazovanje

Na tržiištu znanja postoji čitav spektar speciijalističkih kurseva kojima možete da „zakrpite“ rupe u sistemu formalnog obrazovanja. Učeći na pravom mestu, od pravih ljudi, steći ćete ono što poslodavac očekuje. Iskustvo tada ne mora da bude bitno.

Evo primera: Jedan svršeni student turizma kukao mi je je kako neće da ga zaposli ni jedna turistička agencija. Čak ni na praksu ili da volontira a kamoli da radi. Istina! Šta će joj neupotrebljiv kadar kad u istom redu stoje i oni koji znaju da rade (velika nezaposlenost je jedan od krivaca za to).

Savetovao sam mu da upiše / završi „Amadeus“ – trening kurs istoimenog globalnog rezervacionog sistema koji je takoreći neophodan za rad u turizmu, pa da pokuša ponovo.

Obzirom da najveća većina turističkih agencija i turoperatora koristi baš ovaj sistem za bukiranje avio karata i sl. a da je za manipulaciju tim sistemom neophodan trening i neka vrsta licence, junak ove priče je, završetkom ove specijalističke obuke postao značajno kompetentniji konkurentniji na tržištu rada turističke struke.

U očima poslodavaca postao je „upotrebljiviji“. Ubrzo je pronašao posao…

Drugi primer koji ću navesti mi je mnogo bliži. U pitanju je knjigovodstvo. Radeći kao predavač u Interact-ovoj Školi knjigovodstva primetio sam značajan broj svršenih studenata ekonomskog fakulteta koji dolaze na naše kurseve. Naročito nakurs prostog knjigovodstva.

Anketirao sam ih i saznao njihove razloge da upišu naš kurs knjigovodstva. Zaključak je da su tokom sve četiri godine studija imali jako malo dodira sa praksom a prosto knjigovodstvo, koje se u praksi i kod poslodavaca koristi u značajnoj meri, jedva da je i izučavano.

Jedan od razloga je i taj što su na fakultetu predavači iz redova akademske struke a kod nas predaju ljudi iz prakse – knjigovođe.

Uz sve respekte prema ovoj uglednoj naučnoj instituciji, zaključujem da „nešto“ nedostaje – baš ono što poslodavac traži i očekuje. Isto kao i u slučaju Visoke škole strukovnih studija iz oblasti turizma koja, sve i kada bi želela, nebi mogla niti smela da svoje studente obučava za rad na Amadeusovim aplikacijama.

Zato je važno neformalno obrazovanje!

A šta sa informalnim obrazovanjem?!

Za njega treba, pre svega, imati jaku motivaciju. Kada ste „zaljubljeni“ u neku oblast izučavate je iako vas na to niko i ništa ne tera (ispitni rokovi, plaćene školarine, savest, sredina…). Jednostavno radite ono što volite: „Guglate“, vežbate, konstruišete, pišete blogove na temu (ekvivalent seminarskim radovima), diskutujete na forumima, prevodite, gledate svaki mogući video na YT-u na određenu temu, pratite tutorijale… i u nekom momentu skapirate da carujete znanjem i iskustvima – znate mnooogo više od onih što se smatraju vama ravnima.

Poslodavci će lako uočiti vaše komparativne prednosti u odnosu na ostale kandidate koji imaju samo formalno obrazovanje ili čak ni to.

Uzalud im sve veze, protekcije i poznanstva. Vi prolazite dalje! Pretičete ih! (Naravno, prethodna rečenica se odnosi samo i isključivo na privatne kompanije i korporacije).

Dakle, nije radno iskustvo jedini adut koji možete da imate u trci za radno mesto. A jednoga dana kada i njega steknete, biraćete vi – nećete biti birani!

Može li se bez formalnog obrazovanja?

Naravno! U mnogim oblastima možete da postanete stručnjak i bez formalnog obrazovanja iz dotične struke zahvaljujući neformalnom i/ili informalnom obrazovanju. Kursevi knjigovodstva škole za koju radim služe upravo za to. Većina polaznika je kod nas na „prekvalifikacijama“ u traženije i plaćenije zanimanje.

Ipak, ne zavaravajmo se i ne potcenjujmo formalno obrazovanje donoseći zaključak da je nebitno.

Itekako je važno, makar kao doprinos opštoj kulturi i pismenosti. Svaka godina na fakultetu, svaki ispit i svako odslušano predavanje, makar bili iz potpuno suprotne oblasti u odnosu na onu ka kojoj težite su dragoceni. Na taj način stičete znanja i iskustva koja ćete ipak negde i nekada upotrebiti a što je najvažnije, stičete veoma važan osećaj pripadnosti akademskim krugovima koji će imati dalekosežne pozitivne posledice na uspeh u vašoj budućoj karijeri.

Zaključak: Čekamo li da nam posao padne s neba?

Najsigurnije i najisplativije je uvek ulagati u sebe. Odgovarajuće kvalifikacije, znanja i veštine mogu vam pomoći u trci za dobrim poslom i pristojnom zaradom kao komparativna prednost u odnosu na druge kandidate koji konkurišu za posao.

Opštepoznat je trend profesionalnog usavršavanja, prilagođavanja tražnji poslodavaca, dokvalifikacija i prekvalifikacija. Niko se nije rodio sa svojom strukom već smo to što smo postali svojom voljom, trudom ili spletom okolnosti.

Trend kontinuiranog učenja podstiče nezaposlene, zaposlene, prerduzetnike, menadžere, studente i sve ostale koji žele da pronađu posao, bolju poziciju na poslu ili da pronađu bolji posao u drugoj firmi na razmišljanje o kontinuiranom sticanju novih znanja i veština.

U današnje vreme gotovo da nije moguće pronaći niti jedno radno mesto gde nije potrebno stalno i kontinuirano usavršavanje.

Do bolje pozicije na poslu, veće plate i boljeg radnog mesta doćićete prvenstveno svojim trudom, znanjem i zalaganjem. Zato ne očajavajte već razmislite o načinu na koji ćete najbrže i najlakše da napredujete u karijeri.

Ovaj tekst je napisao Miroslav Bronzić, ostale njegove tekstove možete pronaći na njegovom blogu. http://www.bronzic.com/ Tekst preuzet sa portala samoobrazovanje.rs